Izuzetno rasprostranjeni izmišljeni proces kod nepismenih, ili kako moj prijatelj voli da kaže - polupismenih, je da u reči DS pretvore u C, tako imamo izuzetno popularni primer da umesto "preDSednik" pišu, i govore, "preCednik". Po kom osnovu DS pretvaraju u C nikada mi nije bilo jasno, a sumnjam da će mi i biti.
Dakle, pravilno je:
ljuDSka, a ne ljuCka;
preDSednik, a ne preCednik.
I tako dalje, a i bliže... :)
DVOJICA, DVE ili DVOJE
Milion puta se pokazalo, govorim o ličnom iskustvu, da je sujeta velika prepreka pismenosti. Pre neki dan izvesna devojka (poznata redakciji :)) obratila se meni i kolegi: "Vas DVOJE..." Zaustavio sam je i objasnio joj da mi nismo DVOJE, nego DVOJICA; da smo 2 muškarca, a ne muškarac i žena. S obzirom da je to neka osnova mislio sam da je ukapirala šta sam joj objasnio. Međutim, nakon par sati obratila se meni i drugom kolegi na isti način: "Vas DVOJE..." Ovog puta sam joj detaljno objasnio šta je kad i da bih bio siguran da je konačno shvatila počeo sam da je propitujem... Zbunjeno me je gledala (kao kuče kada želi da se vozi liftom, a nema pojma zašto lift ne kreće) i nakon nekoliko sekundi uvredila se i otišla. I zamislite čuda, posle toga više sa mnom nije pričala.
Ostavimo se sada nje. Da mi razjasnimo kada se kaže DVOJICA, DVE ili DVOJE. Najveći je problem što i oni tzv. pismeni redovno koriste samo oblik DVOJE.
DVOJICA - kada su u pitanju 2 muškarca,
DVE - kada su u pitanju dve žene,
DVOJE - kada su u pitanju muškarac i žena.
Zaista nije teško i nikako mi nije jasno zašto je problem biti pismen, u konkretnom slučaju.
Ostavimo se sada nje. Da mi razjasnimo kada se kaže DVOJICA, DVE ili DVOJE. Najveći je problem što i oni tzv. pismeni redovno koriste samo oblik DVOJE.
DVOJICA - kada su u pitanju 2 muškarca,
DVE - kada su u pitanju dve žene,
DVOJE - kada su u pitanju muškarac i žena.
Zaista nije teško i nikako mi nije jasno zašto je problem biti pismen, u konkretnom slučaju.
GDE SI, a nikako DESI ili DE SI
Zaista nemam pojma ko je ta famozna Desa koja se redovno pojavljuje kod nepismenih u porukama, kada se trude da pitaju nekoga gde se nalazi.
Dakle, DESI je oblik imenice Desa u dativu (ne nije neki dodatak prehrambenom proizvodu, već je u pitanju treći padež u srpskom jeziku) i taj oblik se dobija kada se postavi pitanje "Kome? Čemu?"
DE SI u srpskom jeziku nema ama baš nikakvo značenje, sem da pokaže koliko onaj koji ga koristi nema pojma (i verovatno se time diči)!
GDE SI? je upitni oblik koji nepismeni ne mogu da "nabodu" iliti nauče, a koji je jedini ispravan način da postavimo pitanje kada želimo da saznamo gde se neko nalazi!
Dakle, DESI je oblik imenice Desa u dativu (ne nije neki dodatak prehrambenom proizvodu, već je u pitanju treći padež u srpskom jeziku) i taj oblik se dobija kada se postavi pitanje "Kome? Čemu?"
DE SI u srpskom jeziku nema ama baš nikakvo značenje, sem da pokaže koliko onaj koji ga koristi nema pojma (i verovatno se time diči)!
GDE SI? je upitni oblik koji nepismeni ne mogu da "nabodu" iliti nauče, a koji je jedini ispravan način da postavimo pitanje kada želimo da saznamo gde se neko nalazi!
S OBZIROM, a nikako OBZIROM
Ono šta sam primetio je da uglavnom oni koji su obrazovani govore OBZIROM i govore manje obrazovanima da se ne kaže S OBZIROM (pogrešno ih savetujući). Uglavnom su to bili doktori. Rekao sam uglavnom, a ne generalno doktori! ;) A, tu su i pedagozi i vaspitači/ce... Tako da se možete opustiti, ako do sada niste znali kako se pravilno kaže.
Dakle, da razjasnimo. Ne kaže se OBZIROM, već S OBZIROM. Zašto? Prosto je, ili imate obzir ili nemate. 2 oblika koji postoje su: BEZ OBZIRA i S OBZIROM. Ne kaže se nikako OBZIROM, jer obzir nije neko sredstvo kojim ste se, recimo, dovezli.
Na primer, BICIKLOM i SA BICIKLOM nije isto. Dovezli ste se BICIKLOM, a došli ste sa prijateljem, a mogli ste doći i SA BICIKLOM, to znači da ste je gurali, nije vam služila kao sredstvo kojim ste se prevezli, jer vam je, recimo, na bicklu pukla guma.
Dakle, da razjasnimo. Ne kaže se OBZIROM, već S OBZIROM. Zašto? Prosto je, ili imate obzir ili nemate. 2 oblika koji postoje su: BEZ OBZIRA i S OBZIROM. Ne kaže se nikako OBZIROM, jer obzir nije neko sredstvo kojim ste se, recimo, dovezli.
Na primer, BICIKLOM i SA BICIKLOM nije isto. Dovezli ste se BICIKLOM, a došli ste sa prijateljem, a mogli ste doći i SA BICIKLOM, to znači da ste je gurali, nije vam služila kao sredstvo kojim ste se prevezli, jer vam je, recimo, na bicklu pukla guma.
POSLEDNJI - ZADNJI
Kada je poznavanje srpskog jezika u pitanju, situacija koja najviše ume da me, blago rečeno, uznemiri je kada se nađe neko "pametan" i u toku razgovora, kada kažem: "...poslednji put sam...", prekine me nebulozom: "Da ti ne bude poslednji put! Pu-pu!" Onda pogledam teletabisa i pitam za razlog, a on počne da mi objašnjava kako je to ZADNJI put, a da zlo ne čuje da mi je POSLEDNJI, jer eto POSLEDNJI je kraj, nema više...
E, sada, na veliku žalost pismenih, u poslednjih nekoliko godina smatra se da su ZADNJI i POSLEDNJI sinonimi i da imaju isto značenje, što je glupost. Onog trenutka kada izjednače PREDNJI i PRVI mogu govoriti i o izjednačavanju gore navedenog. Još nisam čuo da je neko/a rekao/la: "Eh, tada mi je bio PREDNJI put..." Ti isti lingvisti bi se odmah potrudili da toj osobi objasne razliku...
Dakle, može biti ZADNJI put, ako je to put, recimo, koji se nalazi iza kuće, ali ne i da ste nešto uradili ZADNJI put, već ste to uradilia POSLEDNJI put...
Da bi vam bilo jasno, kada kažete za ZADNJI, odmah se pitate da li postoji PREDNJI, a kada kažete POSLEDNJI, odmah se pitate da li postoji PRVI.
PRVI - POSLEDNJI, PREDNJI - ZADNJI.
SUMNJA, a nikako SUMLJA
Zaista mi je neshvatljivo da, posle bombardovanja u školi Nušićevim "Sumnjivim licem", a zatim nemogućnošću da kroz život to delo ikako izbegnemo, jer je svuda prisutno u vidu pozorišne predstave, filma ili serije, kako samostalno, tako i samo nekim delom, postoje ljudi koji još nisu naučili da se ne kaže SUMLJA, nego SUMNJA. Postoje oni koji uporno SUMLJAJU i to je baš rasprostranjeno.
Sviđa mi se fazon koji se pojavljuje redovno na fejsu:
Žena uvek SUMNJA, osim ako je nepismena - onda SUMLJA.
Dakle, jednom za svagda, naučite da se ne kaže SUMLJA, nego SUMNJA!
Sviđa mi se fazon koji se pojavljuje redovno na fejsu:
Žena uvek SUMNJA, osim ako je nepismena - onda SUMLJA.
Dakle, jednom za svagda, naučite da se ne kaže SUMLJA, nego SUMNJA!
JER - JE L'
Dok nisam otkrio internet nisam mogao ni da zamislim koliki je broj onih koji nemaju pojma razliku između JER i JE L'. Kroz govor to se ne primeti odmah, a i ne teramo sagovornike da nam ponove, ako smo shvatili koncept onoga šta su nam rekli. Naravno, prvo sam primetio neznanje kada bismo se dopisivali putem SMS-a, ali s obzirom da sam tim načinom komunikacije u kontaktu samo sa najbližim prijateljima, nisam smatrao alarmantnim.
Najgore što razliku ne znaju ni mnogi prosvetni radnici, pogotovo učitelji/ce u ruralnom području. Pa, veliki broj tzv. obrazovanih, tj. fakultetlija ne zna da postoji razlika.
Imao sam priliku da sa jednom budućom učiteljicom razgovaram dok je studirala. I kada sam je pitao, pošto sam primetio da uvek koristi JE L', da li zna razliku između JE L' i JER, odgovorila mi je da nema razlike, nego se upotrebljava kada šta lepše zvuči. Kada sam probao da joj objasnim razliku, sujeta joj je bila toliko jaka da mi je, aludirajući na to da sam kolekcionar stripova, rekla da ona ne čita stripove... Naravno, šta više reći takvoj "osobi"? Odustao sam.
Na FB-u sam imao urnebesno objašnjenje, gde mi je jedna braneći svoju sujetu, održala čas da ja nemam pojma za padež "monitiv" u kome se koristi samo JE L' i da treba da se obrazujem. Kunem vam se da nije vic u pitanju i da dotična nije plavuša.
Na svu sreću, imam i dobre primere...
- Moja prijateljica, koja je profesor engleskog jezika, kada joj učenici pošalju SMS u obliku: "JER imamo danas čas?", uopšte ne odgovara, jer pitanje nije ni postavljeno.
- Prošle godine sam upoznao devojčicu koja je bila sedmi razred, koja je znala razliku zahvaljujući ocu koji ju je terao da se vrati u svoju sobu koja je na spratu, siđe i postavi pitanje pravilno. Oduševio sam se činjenicom da postoji takav roditelj!
A, sada za vas, koji zaista želite raditi na svom znanju i niste budale kojima je sujeta jača strana, i nesigurni ste da li znate razliku, da vam je objasnim...
JE L' - Dakle, sa JE L', koji je kraći oblik od JE LI, postavljamo pitanje. Kada koristimo duži oblik - JE LI, nikada ne pišemo JELI, jer tu ne pričamo o tome da li je neko jeo, nego postavljamo pitanje.
JER - koristimo kada navodimo neki razlog.
Daću vam primer:
- Draga, JE L' idemo sutra na bazen?
- Ne mogu, dragi, JER mi dolaze roditelji.
Najgore što razliku ne znaju ni mnogi prosvetni radnici, pogotovo učitelji/ce u ruralnom području. Pa, veliki broj tzv. obrazovanih, tj. fakultetlija ne zna da postoji razlika.
Imao sam priliku da sa jednom budućom učiteljicom razgovaram dok je studirala. I kada sam je pitao, pošto sam primetio da uvek koristi JE L', da li zna razliku između JE L' i JER, odgovorila mi je da nema razlike, nego se upotrebljava kada šta lepše zvuči. Kada sam probao da joj objasnim razliku, sujeta joj je bila toliko jaka da mi je, aludirajući na to da sam kolekcionar stripova, rekla da ona ne čita stripove... Naravno, šta više reći takvoj "osobi"? Odustao sam.
Na FB-u sam imao urnebesno objašnjenje, gde mi je jedna braneći svoju sujetu, održala čas da ja nemam pojma za padež "monitiv" u kome se koristi samo JE L' i da treba da se obrazujem. Kunem vam se da nije vic u pitanju i da dotična nije plavuša.
Na svu sreću, imam i dobre primere...
- Moja prijateljica, koja je profesor engleskog jezika, kada joj učenici pošalju SMS u obliku: "JER imamo danas čas?", uopšte ne odgovara, jer pitanje nije ni postavljeno.
- Prošle godine sam upoznao devojčicu koja je bila sedmi razred, koja je znala razliku zahvaljujući ocu koji ju je terao da se vrati u svoju sobu koja je na spratu, siđe i postavi pitanje pravilno. Oduševio sam se činjenicom da postoji takav roditelj!
A, sada za vas, koji zaista želite raditi na svom znanju i niste budale kojima je sujeta jača strana, i nesigurni ste da li znate razliku, da vam je objasnim...
JE L' - Dakle, sa JE L', koji je kraći oblik od JE LI, postavljamo pitanje. Kada koristimo duži oblik - JE LI, nikada ne pišemo JELI, jer tu ne pričamo o tome da li je neko jeo, nego postavljamo pitanje.
JER - koristimo kada navodimo neki razlog.
Daću vam primer:
- Draga, JE L' idemo sutra na bazen?
- Ne mogu, dragi, JER mi dolaze roditelji.
RADIJE, a nikako RAĐE
Pre nekoliko dana čuh pesmu gde se upotrebljava RAĐE, na TV-u se vrti reklama gde se umesto RADIJE isto upotrebljava RAĐE, danas gledam film sa jednim od omiljenih glumaca Robinom Vilijamsom, kad eto ga prevod - RAĐE...
Ni u jednom od navedenih slučajeva se ne radi o nečijem porođaju ili rađanju, pa da i pomislim da je moguć nakaradni oblik - RAĐE, već o tome kako bi neko više voleo nešto drugo od ponuđenog, neko bi RADIJE nešto imao, uradio...
RADO u komparativu glasi RADIJE, u superlativu NAJRADIJE, a oblik RAĐE, pa i ako bi se radilo o rađanju, ne postoji u srpskom jeziku.
Ni u jednom od navedenih slučajeva se ne radi o nečijem porođaju ili rađanju, pa da i pomislim da je moguć nakaradni oblik - RAĐE, već o tome kako bi neko više voleo nešto drugo od ponuđenog, neko bi RADIJE nešto imao, uradio...
RADO u komparativu glasi RADIJE, u superlativu NAJRADIJE, a oblik RAĐE, pa i ako bi se radilo o rađanju, ne postoji u srpskom jeziku.
DA LI - DALI
Na žalost, oni koji bi morali da znaju šta se kada piše, nemaju pojma, počevši od nekih prosvetnih radnika, pa do prevodilaca... Često vidim pogrešno napisano kada gledam neku seriju, a zadesi se da i u statusima nekih prosvetara vidim istu nepismenost, pa rekoh hajde i tu temu da obradim za one koji žele da znaju.
Dakle, DA LI koristimo kada postavljamo pitanje, a DALI kada nešto dajemo. U prvom slučaju imamo dve reči, a u drugom je u pitanju samo jedna. Pošto uvek koristim primer radi lakšeg shvatanja, tako ću i sada. Zamislite da ste džentlmen i da ste na Fejsu zapazili damu koja vam se sviđa, pa joj pošaljete poruku:
"DA LI biste bili ljubazni i DALI mi priliku da vas izvedem na večeru?"
U datom primeru sam pravilno upotrebio i glagol BITI - BISTE, dok bi većina rekla BI. O glagolu BITI imate u mojim starijim postovima objašnjenje.
Dakle, DA LI koristimo kada postavljamo pitanje, a DALI kada nešto dajemo. U prvom slučaju imamo dve reči, a u drugom je u pitanju samo jedna. Pošto uvek koristim primer radi lakšeg shvatanja, tako ću i sada. Zamislite da ste džentlmen i da ste na Fejsu zapazili damu koja vam se sviđa, pa joj pošaljete poruku:
"DA LI biste bili ljubazni i DALI mi priliku da vas izvedem na večeru?"
U datom primeru sam pravilno upotrebio i glagol BITI - BISTE, dok bi većina rekla BI. O glagolu BITI imate u mojim starijim postovima objašnjenje.
Glagol BITI - ja BIH, ti BI, on/ona/ono BI, mi BISMO, vi BISTE, oni/one/ona BI
Glagol koji je definitivno najviše zloupotrebljavan je glagol BITI. Glagol BITI rame uz rame sa nepismenima zloupotrebljavaju i pismeni.
Hajde prvo da vidimo kako se koristi glagol - BITI:
ja BIH, ti BI, on/ona/ono BI, mi BISMO, vi BISTE, oni/one/ona BI.
Kod većine tzv. pismenih primećujem da drugi oblik, sem oblika BI ne postoji: "Mi BI uradili...", "Vi BI uradili...", "Ja BI...". Naravno, pravilno je: "Mi Bismo uradili...", "Vi BISTE..."Ja BIH..."
Jedan deo tzv. pismenih piše BI SMO i BI STE, što je nepravilno, jer je u stvari to jedna reč. Da li ti isti pišu BI H? Ne, pišu BIH, pa samim tim piše se BISMO i BISTE.
Imamo i primere gde oni koji glume da su pismeni oblik BIH koriste u drugom licu jednine ili bilo kom licu množine, pa smo tako pre nekoliko godina imali jednog tzv. novinara i pisca koji je bio član žirija da je učesnika pitao: "Da li BIH ti...?" Odmah su počeli da mu se smeju, oni pismeniji.
Hajde prvo da vidimo kako se koristi glagol - BITI:
ja BIH, ti BI, on/ona/ono BI, mi BISMO, vi BISTE, oni/one/ona BI.
Kod većine tzv. pismenih primećujem da drugi oblik, sem oblika BI ne postoji: "Mi BI uradili...", "Vi BI uradili...", "Ja BI...". Naravno, pravilno je: "Mi Bismo uradili...", "Vi BISTE..."Ja BIH..."
Jedan deo tzv. pismenih piše BI SMO i BI STE, što je nepravilno, jer je u stvari to jedna reč. Da li ti isti pišu BI H? Ne, pišu BIH, pa samim tim piše se BISMO i BISTE.
Imamo i primere gde oni koji glume da su pismeni oblik BIH koriste u drugom licu jednine ili bilo kom licu množine, pa smo tako pre nekoliko godina imali jednog tzv. novinara i pisca koji je bio član žirija da je učesnika pitao: "Da li BIH ti...?" Odmah su počeli da mu se smeju, oni pismeniji.
HVALITI - FALITI
Pošto dobar deo, na žalost, ne zna razliku, hajde da malo i ovo objasnimo.
HVALITI - znači govoriti o nekom/nečem dobro, lepo, HVALITI ga.
FALITI - znači da neko/nešto nedostaje, recimo FALI vam draga osoba, pošto nije pored vas.
Za sve one "pametne" koji će prokomentarisati da je razlika samo u nekom slovu i da to nije toliko bitno, pretpostavljam onda da njima nije ni bitno da li će ih neko POHVALITI ili POVALITI, pošto je razlika SAMO u jednom slovu.
Dodatak:
- FALI mi da me HVALI neko.
- I vuk je smatrao da razlika u jednom slovu nije bitna, pa je zato nastradao, jer je Crvenkapu trebalo da pojeDe!
HVALITI - znači govoriti o nekom/nečem dobro, lepo, HVALITI ga.
FALITI - znači da neko/nešto nedostaje, recimo FALI vam draga osoba, pošto nije pored vas.
Za sve one "pametne" koji će prokomentarisati da je razlika samo u nekom slovu i da to nije toliko bitno, pretpostavljam onda da njima nije ni bitno da li će ih neko POHVALITI ili POVALITI, pošto je razlika SAMO u jednom slovu.
Dodatak:
- FALI mi da me HVALI neko.
- I vuk je smatrao da razlika u jednom slovu nije bitna, pa je zato nastradao, jer je Crvenkapu trebalo da pojeDe!
Пријавите се на:
Постови (Atom)